Pitala sam jednog psihologa šta je to LJUBAV? Rekao mi je: "Uh, ima li kakvo lakše pitanje?"
Mislim, svi mi znamo što je ljubav... u praksi. Svima su nam poznati simptomi koje osećamo kada se zaljubimo, kada nekoga volimo...Znojenje, vrućina u obrazima, lupanje srca, nemogućnost razumnog razmišljanja, ludo ponašanje... Ma sve u svemu, kad se zaljubimo postajemo potpuno nezainteresirani za ostataki sveta, za sve osim za tu jednu i jedinu, najbolju, najlepšu i najčarobniju osobu u koju smo se zaljubili.
Karl Sandberg je rekao da "Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje...Postoji dodir dve ruke koji se opire svim rečnicima...Ruke, oči, tepanja - pomoću njih se ljubav bori i gradi... Postoje cipele koje ljubav nosi i njen je dolazak tajni...Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima i nije nađeno nijedno mudrije od ovog: Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa!"
I zaista, čitajući mnogo pesama, shvatila sam zapravo da pesnici najbolje tumače ljubav, koja je osnova našeg života, vrhunski zakon vasione. O ljubavi se mnogo priča ali se nikad ne dopriča, nema definicija, gotovih pravila. Ali zato je o zaljubljenosti sve rečeno. I sasvim je sigurno, zaljubljenost nije ljubav.
Po meni, to čisto lepo osećanje kao i nadanja koji ona donosi opisala je Desanka Maksimović u svojoj pesmi Strepnja...
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva ...
Mislim, svi mi znamo što je ljubav... u praksi. Svima su nam poznati simptomi koje osećamo kada se zaljubimo, kada nekoga volimo...Znojenje, vrućina u obrazima, lupanje srca, nemogućnost razumnog razmišljanja, ludo ponašanje... Ma sve u svemu, kad se zaljubimo postajemo potpuno nezainteresirani za ostataki sveta, za sve osim za tu jednu i jedinu, najbolju, najlepšu i najčarobniju osobu u koju smo se zaljubili.
Karl Sandberg je rekao da "Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje...Postoji dodir dve ruke koji se opire svim rečnicima...Ruke, oči, tepanja - pomoću njih se ljubav bori i gradi... Postoje cipele koje ljubav nosi i njen je dolazak tajni...Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima i nije nađeno nijedno mudrije od ovog: Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa!"
I zaista, čitajući mnogo pesama, shvatila sam zapravo da pesnici najbolje tumače ljubav, koja je osnova našeg života, vrhunski zakon vasione. O ljubavi se mnogo priča ali se nikad ne dopriča, nema definicija, gotovih pravila. Ali zato je o zaljubljenosti sve rečeno. I sasvim je sigurno, zaljubljenost nije ljubav.
Po meni, to čisto lepo osećanje kao i nadanja koji ona donosi opisala je Desanka Maksimović u svojoj pesmi Strepnja...
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva ...
Нема коментара:
Постави коментар