Jedan čovek je celog života naporno radio i štedeo sve što je zaradio. Bio je prava škrtica. Voleo je novac više od svega i, neposredno pre nego što je umro, rekao je svojoj ženi:
"Sad slušaj! Kad umrem, želim da uzmeš sav moj novac i smestiš ga u kovčeg sa mnom. Želim da ponesem svoj novac sa sobom u zagrobni život."
Tako je dobio od žene obećanje od srca da će, kad umre, smestiti sav novac u kovčeg s njim.
Jednog dana, on je umro. Smešten je u kovčeg, a žena je sedela u crnini, pored svoje bliske prijateljice. Kada je završena ceremonija, neposredno pre zatvaranja kovčega, rekla je: "Sačekajte samo trenutak."
Imala je jednu kutiju za cipele sa sobom, prišla je i smestila je u kovčeg, koji je potom zatvoren. Prijateljica je rekla:
"Nadam se da nisi bila toliko luda da staviš sav novac u kovčeg."
"Da", rekla je žena, "Obećala sam. Ja sam dobra hrišćanka, ne mogu da lažem. Obećala sam mu da ću staviti taj novac s njim."
"Hoćeš da mi kažeš da si svaku paru od njegovog novca stavila u kovčeg?"
"Naravno da jesam. Sve sam skupila, stavila na svoj račun i napisala mu ček.
Нема коментара:
Постави коментар