DUŠA

Šta je to o čemu najviše brinemo? Po čemu nas prepoznaju? Po čemu želimo da nas prepoznaju? Po čemu nas cene drugi? Po čemu sami sebe cenimo? Šta smatramo svojom najvećom vrednošću? Čime se ponosimo? Šta je to što je samo naše i ostaće uvek naše?

        Telo i spoljašnji izgled?

        Imovina, status, bogatstvo?

        Porodica i prijatelji?

        Duša?

Spoljašnji izgled je prva slika o nama u očima drugih. Mnogi skoro opsesivno brinu o svom telu i izgledu, čine sve da izvuku maksimum, po svaku cenu. Oni koji smatraju da je to jedina vrednost koju imaju, ne žale novac za ulaganje u svoj izgled. Skupo, brendirano, uočljivo. Tako više cene sebe, ali i druge.

Neki drugi najviše pažnje posvećuju svom statusu i bogatstvu i smatraju da je to najvažnije da bi ih drugi cenili i da bi sami sebe cenili. Veoma su ponosni na ono što su stekli, imaju potrebu da se hvale pred drugima i panično se boje da to ne izgube, jer smatraju da je to jedina vrednost koju imaju.

Ima ljudi kojima su najvažniji porodica i prijatelji. Nesebični i posvećeni, bezrezervno dajući sebe drugima, oni su pažljivi, obzirni, uvek strpljivi i pouzdani.

A duša? Često je zanemarena, zapostavljena, zaboravljena. Brinući o spoljašnjem izgledu, sticanju i očuvanju bogatstva, posvećujući se bližnjima, neki ljudi zanemare ili izgube sopstvenu dušu.

A ona je jedina koja je uvek tu za nas, gde god da krenemo prati nas i uvek je sa nama. Trebalo bi joj posvetiti više pažnje, treba je negovati i jačati. Nije sebičnost voleti sebe i oplemenjivati svoju dušu. Ako smo dobri sebi, bolji smo i drugima. Ako smo mi zadovoljni, više možemo da damo bližnjima, bićemo stabilniji oslonac svima.

Jer, sve ostalo možemo da izgubimo, samo duša uvek ostaje sa nama. Ni telo, ni imovina, ni porodica i prijatelji, samo duša. Naša, najvernija.