Poimanje ljubavi često se kosi s realnošću. Devojčice misle da će doživeti sudbinu princeze iz bajke i živeti srećno do kraja života sa svojim visokim, zgodnim, šarmantnim, pažljivim, prepametnim, duhovitim princem, koji će celoga života gledati samo u njihovom pravcu. Onda odrastu i zaljube se u nekoga ko nema pola od ovih osobina i shvate da to znači da vole. A san o savršenom muškarcu čiji ih poljubac diže iz mrtvih ostaće uvek to – san i ideal ljubavi. To je čista poezija.
Ne zavaravajte se, svi imaju ideale. Pojedini veliki pesnici koji su ostavili neizbrisive tragove u svetskoj književnosti bez ideala ne bi postali veliki. I mi sada ne bismo pričali o tome.
Prelepa dama Danteovog uma
Priča o Danteu (Dante Alighieri) i Beatriče (Beatrice Portinari) ispričana je milion puta. O njihovom fatalnom susretu kada su bili deca. I sve je ostalo na tome. Nikada se nisu upoznali, nikada se nisu dotakli. Pogled. To je istorija Danteove ljubavi.
Dante je video Beatriče samo dva puta. Ona se udala za drugog i umrla u 24. godini. Pitate se kako je mogao da je voli ako je nikada nije zaista upoznao? Ako se udubite u Danteove sonete i kancone, shvatićete da je to pre obožavanje i divljenje nego strasna ljubav prema ženi. Beatriče je sličnija snu i fantaziji nego što je odraz stvarnosti. Ona je Danteova idealna draga, stasala u njegovoj mašti. Tamo je dobila oblik kakav imaju svi prinčevi i princeze iz snova.
Rafaele Đaneti: Prvi susret Dantea i Beatriče
Logično, Danteova žena iz snova postala je glavni lik u njegovim delima. U “Božanstvenoj komediji”, Beatriče mu je vodič kroz čistilište i raj. A zašto ne i kroz pakao? Zato što je raj slika dobra i vrline, a čistilište predstavlja prelaz od pakla (zla) do raja (dobra) putem kajanja i pokore. Beatriče je ideal dobra, i još više od toga. Ona ga uvodi u raj, pod njenim vođstvom on stiže do spoznaje i ljubavi Boga. Jer kada čoveka ljubav uzvisi do Boga, spaja se ljudsko i božansko, a to je najviše dobro.
Đema Donati (Gemma Donati) bila je Danteova žena, koja mu je rodila petoro dece. Imali su srećan brak, ugovoren još dok su bili deca. Ipak, Đema nikada nije bila inspiracija ni za jedan stih velikog pesnika. Ona je bila žena ovog sveta, bila je deo Danteove stvarnosti. Beatriče je postojala u Danteovoj lirici i njegovom umu. Zato je i nazvao “prelepa dama mog uma”.
Petrarkina idealna draga
U crkvi svete Klare u Avinjonu, 6. aprila 1327. godine, Petrarka (Francesco Petrarca) je video Lauru (Laura de Noves) i zaljubio se u nju. Njegova platonska ljubav prema ovoj ženi, duga 21 godinu, ima iste crte kao Danteova prema Beatriče. Laura je bila tuđa žena koja je mužu, trgovcu tkaninama, rodila devetoro dece. Nikada nije upoznala Petrarku niti mu uzvratila ljubav. Ipak, postala je idealna draga najvećeg renesansnog pesnika i jedina tema proslavljenog “Kanconijera”.
Josef Manes: Prvi susret Petrarke i Laure
Laura je, kao i Beatriče, konture idealne žene dobila u Petrarkinoj mašti. Ona je njegov ideal ljubavi, savršeno biće nalik božanstvu. Za razliku od Dantea, čija je ljubav prema Beatriče pre svega duhovna i oličava najveće hrišćansko dobro, Petrarka je opčinjen i Laurinim izgledom, ne samo vrlinom. Bio je očaran njenim anđeoskim hodom, belim tenom i dugom kosom boje zlata. U “Kanconijeru” slavi dan i čas kada je prvi put ugledao njene oči i blagosilja sve patnje koje doživljava zbog neuzvraćene ljubavi.
Iako su na drugačiji način pisali o svojim boginjama, za Dantea i Petrarku one predstavljaju isto – sliku idealne drage bez koje njihova poezija ne bi zauvek preokrenula tok svetske književnosti.
Kažu da se samo jednom istinski voli. Ne slažem se. Ako je to istina, ja sam se onda rodila dvaput. Renesansni pesnici voleli su ideal žene, ne samu nju. Voleli su obrise njene ličnosti koju su sami oblikovali, voleli su simbol ljubavi, a ne njenu antropomorfizaciju. Mi, ipak, živimo u stvarnom svetu...
Izvor: wannabemagazine.
Нема коментара:
Постави коментар